Strasti zbunjenog I – TAŠTA I PRSTEN

12
Share
Copy the link

Noć. Bilo je teško zaspati. Taj prvi san se činio preterano dugim. Otvorio sam oči i gledao polumračnu sobu. Slušao devojku kako diše pored mene. Zašto sam ponovo sanjao? Nova slika. Gutam pljuvačku i praznim se glupog pogleda upućenog polovini lica u ogledalu. Oznojen. Otresti dva ili tri puta? Večno pitanje. Barem sam naučio neupišat onaj poklopac. Jebote, opet. Otišao sam i izvukao ga ispod knjiga. Razmotao sam maramu izvadio iz sedišta te stavio na sto. Nije mu loše, čeka da usreći nekoga. Loše je meni svaki put kad ga vidim. Prošlo je neko vreme od naše morske avanture. Ja sam se bez ikakvog valjanog razloga počeo družiti sa ovim zlom na stolu.
Baciti ga u vatru. Zakopati ga. Zamrznuti. Utopiti ga u najdublji vir Dunava, Save ili pak Drine. Baciti ga niz Štrbački buk i nek ga đavo nosi. Staviti ga na prst devojke, ako prihvati one reči koje on sa sobom nosi. Jedno je sigurno, zaboraviti na njega ne mogu.
„Aaa, teška odluka. Živimo da bi ih donosili.“
Spavaj. Počeo sam hodati gore dole po sobi pokušavajući osloboditi ovo ludilo iz mene. Nije zarazno.
„Tiho glupano, probudićeš je.“
Evo, evo na prstima.
„Pogledaj je samo. Sigurno se pitaš jesi li vredan ovog svetog bića na krevetu.“
Stao sam uz vrata i gledao. Spava. Svaki izdisaj je odmeren. Svaki udisaj me mami da napravim korak napred. Zakovao sam se i nekoliko puta udario ovom svojom glavurdom od štok vrata. Odhuknuo sam.
Grudi su joj gole. Mesec se igra s njima. Ponekad zaroni u njenu kosu. Čemu Meseče. Ruke je položila na deo kreveta gde sam trebao ležati ja. Uskoro će primetiti da me nema.
„Te ruke dovoljno govore.“
Jak drhtaj mi prođe telom. Setio sam se reči „ne bi bez nje mogao 24 sata“. Ta Nemica pojma nema, ja bez Nine ne bih mogao 24 sekunde. „Opstaćeš i bićeš jači“…. nije mi džaba draga. Muškarci su čudo kad trebamo šta zasrati. Tu smo specijalizirali sve svetske znanosti.
„Kako se samosaželjavaš.“
Ne razumem ih. Obožavam je. Oslobodila je ionako slobodan duh. Otvorila mi je nove mogućnosti iako sam ih sam video bezbroj u svetu koji u isto vreme i nudi i ubija. Voli me bezuvetno i bez pitanja, a ipak ponekad pomislim da se samo igra sa mnom. Otporna je na moje sanjarenje, šta više postala je deo istog. Pored nje se osećam potpuno….
Tišina.
Vratio sam se do onog izvora zla. Mama zašto si mi ga dala? Pričam gluposti. Mama je razume se….žena.
„Zašto si ga ti uzeo?“
Držao sam ga na dlanu. Hladan. Kako nešto što donosi sreću može biti tako hladno. Pivo je hladno. Ova konstatacija mi je glupa. Sva sreća pa nije jedina.
Odhuknuo sam. Čini se da je došlo tvoje vreme. Sklopio sam dlan i odlučio….

Pravimo žurku. Ja živim sa devojkom koja mi je pre nekoliko dana postala verenica. Nije se puno toga promenilo, ozbiljno nije ništa, osim što mi pogled često pada na taj prsten na njenoj ruci. Sveprisutan je. Vidim ga u svakoj pozi. Doima se sretnom, iako je bila iznenađena. Čin. Glumci ja i Nina. Sami. Romantično. Ne poštujem svetske standarde. Ispred 19081 duše u Medison Square Gardenu, ispod Aiffelovog tornja u Parizu, barem na Kineskom zidu, ako već ne u Agri pogledom na Taj Mahal. Naš stan i naša soba. Jebiga. Puno ljudi smo uzbudili tako da smo odlučili napraviti zabavicu za sve kako nam ne bi dolazili posebno. Moja ideja. Još se sećam plačljivog kevinog glasa punog suza radosnica i reči:
„Sine konačno si napravio jedan veliki korak ka nečemu najbitnijem u životu….porodici. Nemaš pojma koliko te majka voli.“
Plaši me, a savršeno sam svestan o čemu priča. Pravimo klopu. Nina pravi, a ja joj smetam i kao muha bez glave motam se po kuhinji. Doduše bio sam od koristi, mutio sam jaja, očistio ribu i napravio sos…pardon dva. Moje prisustvo u kuhinju ju je čak i zabavljalo. Nije se ustručavala da me povremeno poljubi vlažnim i toplim usnama ili umelja malo sosom. Spremili smo večeru iako smo znali da će i mame nešto do*i, o Sanji da ne govorim. Njena reakcija na sve ovo ne može se opisati rečima.
U žurbi smo. Već stižu gosti. Saša i Maja su prvi. Kao najbolji prijatelji stigli su ranije kako bi nam pomogli finalizirati pripreme. Rekao sam Saši da ponese koje pivo. Doneo je karton.

Naslonjen na štok od vrata gledam kako se svi zabavljaju. Moj i Ninin otac raspravljaju na kauču o zemlji u kojoj običan čovek ne može pošteno zaraditi ni za lebac. Kriminal i koru*ija. Sveta misija. Pronaći krivca u svetu poštenih i nedužnih. Mama trči po stanu ili pre pleše gledajući da ugodi svakome. Ponekad mi namigne i pokloni onaj topli osmeh ili me ljutito pogleda i odmeri kad primeti da sam negde odlutao kao recimo sada. Sanja, ta divna komšinica, kako je samo otmeno lepa. Na meti je ovih mlađih koje bi da pitaju za neke recepte ili maramu koja joj prekriva grudi i ramena, te za koju sam čuo da je tema večeri. Ne glavna, on je na Nininoj ruci. Nina, čovek je se ne može nagledati. Ja sam bezrazložno spuštao pogled kad bi njene prijateljice pogledale prsten i divile se istome, a onda počastile mene vatrom u očima. Kao da sam nešto veliko uradio. Dosada neviđen korak za čovečanstvo. Udahnuću jer dolazimo do najvažnijeg gosta. Ninina mama. Pitam se gde je ona mila žena sa početka naše veze. Moja ajde buduća tasta, tašta ili punica, jebiga kako god, zlo uvek ima više imena. Meni je punica najdraže jer je nekako smešno. Još uvek taj odnos tašta-zet nije zvanično stupio na snagu, ali se podgrejava teren. Pratim je. Bila je u kupatilu sigurno da proveri da li ima vlage ili u kakvom je stanju WC šolja, je li spuštena ili pak dignuta daska. Je li dovoljno tvrd ili pak previše mekan krevet u kojem ja i Nina spavamo. Upravo sad pilji u nazive mojih knjiga, mogla bi naći nešto neprikladnog sadržaja što bi negativno uticalo na buduće naraštaje.
„Sve fantastika“, rekla je i obrisala naočale.
Druga polica.
„Nina sine, a šta je ovo“, držala je Cowboy Bebopa u ruci.
„Mama to su crtane serije, jako je popularno u Japanu. Tamo je to vrsta….“, pokušavala je objasniti.
„Bože sačuvaj“, reče vrativši Bibopa i krenu u dalju inspekciju.
Ja sam se napričao u sebi. Ženo, anime su umetnost.
„Nina, kada ste kupili ovaj tepih. Linja se malo. Sumnjam da si ti odabrala.“
„Jesam mama. Više se meni dopao.“
Kome ja pričam. Uzeo sam čašu i iskapio.
Slušam kako otac povišenim tonom uz mlataranje levom rukom jer u desnoj je sveto piće-rakija okrivljuje neke ministre za propast velike firme. Mama i tašta pijuckaju vino u kuhinji i smeše se. Poželio sam pasti u nesvest.
Prošlo je neko vreme i ja sam obišao jedan krug, malo razgovarao sa Dijanom i vratio se na staro mesto.
Spustio sam pogled. Nacrtala se dole i gledala me. Hladan je. Može on biti pun ljubavi ali svejedno.
„Bilo je i vreme zete“, rekla je glasom Emilije Popadić i nasmešila se.
Zna da ne volim kad me tako zove. Uporno. Pred svima.
„Ajde malo se sagni, ne mogu se protezati, a hoću da te poljubim. Stan ti je lep.“
Ovo bi trebalo značiti da sam položio ispit. Oborio sam glavurdu. Dugo traje i sigurno me umeljala karminom.
„Vidi ga, a ti mene!?“
Opet isti položaj. Zagrlila me i smešila se. Ajde pravi dobru i ukusnu sirnicu….i broji mi svaki zalogaj.
Protrljala me po stomaku, verovatno kako bi kasnije kritikovala moju ovisnost o pivu.
Vraća se u kuhinju pitavši usput da li nekome nešto treba. Gledao sam za njenom guzi*. Čak i meša dobro. Možda da je malo više muške ruke neguju. Đubre. Jesam.
„Gnjavila te“, taj glas je upravo ono što mi treba.
„Nije, razgovarali smo i grlili se.“
„Ej bre, ne seri, ja svoju mamu dobro poznajem.“
„Znam…. i ja svašta pričam.“
„Poljubi me“, reče i diže se na prstiće.
„Pred svima?“
„To ti smeta?“
„Ma kakvi.“
Dugo i bučno iako nisam toliko vešt. Privukli smo poglede. Onda i pljeskanje rukama. Čak i ona. Gotov su joj spale naočale od inteziteta i brzine. Otac malo teže s cigarom u gubici i dve čašice u ruci.
Spustila je glavu na moje grudi i smejala se. Sretna je. Čak sam i ja ova pogana usta razvukao u osmeh.
Obraz uz obraz.
„Saša te čeka u spavaćoj. Instaliranje nekog programa.“
Moj spasitelj. Najbolji prijatelj. Desna ruka. Ušao sam u sobu. Odmerio me i prasnuo u smeh.
„Dobro se držiš. Si za vopi?“
„Uvek“, odgovorio sam i seo do njega.
„Ohladio sam ih, hladne su kao pogled…..“, prekinuo sam ga i zapretio.
„Ni slučajno. Prisesti će mi. Pusti me da osvežim grlo.“
„Gledao sam kako se nežno cmačete.“
„Saša bre…“
„Ajde barem priznaj da ima dobro dupe.“
„Ima, popravlja opšti dojam“, rekao sam i opružio se na krevetu.
Ugodnih par minuta. Keva je na vratima.
„Neki gosti moraju uskoro krenuti, hajde malo razgovaraj s ljudima. Ostavio si Ninu samu. Nasmeši se. Ponašaš se kao na sprovodu.“
„Ajde briši, ja ću se snaći za *pom“, dobaci Saša.
Prošao sam pored keve i izvukao zadnji atom snage za najveći, najlepši i najširi osmeh u mom životu. Trudio sam se da budem takav ostatak večeri.

Otišli su svi osim ono dvoje koji su stigli prvi. Spasio sam linjavi tepih od cigarete koja je ispala mom od sreće pijanom ocu, dok je na odlasku razgovarao sa Sanjom. Imaće gadan mamurluk. Ja i Saša se gledamo u sobi, devojke slažu unapred oprane sudove.
Dobro je prošlo“, počeo je.
Nesvesno sam nekoliko puta kimnuo glavom.
Devojke se pridružiše.
„Meni je bilo najsmešnije kad si zasvirao, a Ninina mama naterala Sašu da plešu“, reče Maja i zavali se od smeha.
„Digla bi ona tatu, ali teško da bi taj mogao kontrolisati pokrete“, Nina joj se pridruži.
„Što? Ne vidim razlog, meni se žena jako dopala.“
Ovo je bilo na moj račun. Naslađivao se.
„Idemo mi. Keva ima rani let. Ja je moram odvući. Mogli smo naredni vikend malo na planinu da se uz roštilj odmorimo. Maja je tu još desetak dana i vraća se u Beč.“
„Nemamo ništa planirano“, rekao sam dok je Nina potvrdila glavom.
„Poželela sam da mi umastiš guzu“, reče Maja i obe devojke se zakokitaše.
Upućeno meni. Ja i Majina guza smo jako prisni. Možda nekad nešto o toj ljubavi.
Otišli su. Mir i tišina. Sedim u mraku. Nina se tušira. Shvatio sam da bi bilo lepo skinuti onaj osmeh s lica.
„Ostavila sam ti tople vode“, prekinula je tišinu u kojoj sam kratko uživao.
Tuš. Da se udavim ili obesim. Prija. Nekako stvari postanu lakše. Spere svu negativnu energiju.
Obnovljen lagano sam ušao u spavaću sobu. Nina je čitala knjigu. Prošao sam do prozora.
„Ovaj Aberkrombi nije normalan“, počela je i zatvorila korice.
„Kako da bude kad ga čitaš gola“, smešio sam se.
Verovatno je osetila promenu u mom raspoloženju. Došao sam do ivice kreveta. Otkrila se i počastila me golotinjom. Nežnim i mirišljavim telom. Promeškoljila se na krevetu i uz smeh dodala:
„Ej nisi ti jedini koga matorci gnjave, meni su obe spominjale bebu.“
Bebu“, otelo mi se
„Da, navodno svaka normalna žena teži k tome da bude mlada mama. Nasmejale su me.“
„Njihove namere nisu rđave, jednostavno ne razumeju. Barem im je stalo. Možda bi to trebali početi ceniti. Uprkos tome što nas prilično guše“, rekao sam i osetio njeno stopalo kako se zavlači ispod peškira.
Prstićima mi je mazila ud koji je brzo rastao tako da sam se morao osloboditi peškira i odbaciti ga u stranu.
„Dođi na mene“, prošaputa namestivši se.
Legao sam i osetio vrele ruke na svom licu. Ljubila me jako i bučno jedva dolazeći do daha. Uzvraćao sam tako što sam nežnošću obasipao njen vrat i kosu. Čvrsto me uhvati za glavu i između poljubaca progovori:
„Ne znam, možda jedna mala bebica“, nasmešila se jer je znala da će nakon toga uslediti moje „Nina daj“.
„Šalim se“, izgovarala je dok sam jezikom prelazio bradavice koje bi se na svaki dodir vrha istog dodatno ukrutile.
Ljubio sam joj mesta oko pupka, dok se ona izvijala i rukama stezala grudi. Niže je žarište. Na prvi dodir moje ruke snažno je izvila glavu na jastuku i počela glasno uživati. Počeo sam jezikom hraniti tu vrelu ribicu koja mi je jasno davala do znanja da me želi. Nina je jednom rukom stegla moju položenu na njenu sisu, a drugom mi je mrsila kosu te pokretima usta pokazivala da doista uživa. Jezikom sam kružio oko ribice te naposletku punim ustima uvukao klitić. Svako ponavljanje mi je govorilo da će Nina jako svršiti, a ja sam krupnom šakom milovao njeno telo i tako ubrzao sve bliži *azam. Tiho uz nekoliko trzaja i uzdaha poklonila mi je osmeh. Okrenuo sam je na bok i vlažnim usnama poljubio guzu.
„Ne-moj“, isprekidano je zamolila.
Svaki delić njene guze je imao bliski susret sa mojim usnama. Prevukao sam jezik preko obe rupice.
Brzim dodirima vrha jezika dražio mesta oko anusa. Glavu je zagnjurila u jastuk pokušavajući rukom da mi odgurne glavu. Na stomaku je, krenuo sam jezikom prema gore i stigao do vrata. Kosa joj još uvek nije bila potpuno suha. Neprestano mi je podizala guzu i davala znak da je spremna. Ruku koju sam položio iznad njene glave nagradila je polju*ima. Podigla je glavu i procedila:
„Daj mi…. jebi me…. jebi već jednom.“
Ugurao sam joj kurac. Ispratila ga je glasno i onda nastavila uzdisati u ritmu. Gurao sam jako pokušavajući dopreti što dublje. Glavu je nagnula tražeći moje usne i time mi govorila koliko je napaljena. Uskoro je sve pucalo. Postao sam jedno sa tom vrelom pičkom koja je nakon svakog mom zarivanja tražila još. Ponovo je bila blizu. Taj glas i ruka kojom je počela čupati moju kosu davali su mi do znanja da sjurim do kraja. Ponovo. Stao sam. Smiraj. Disala je i smešila se.
„Onesvestiti ću se, pusti me da dođem do daha. Čime li sam ovo zavredila?“
Nakon rečenice uzimala je vazduh i ljubila me.
„Čitanjem“, rekao sam i okrenuo je na leđa ponovno zagnjurivši glavu u njene grudi.
„Ti nisi normalan“, mrsila mi je kosu.
Svukao sam se na ivicu kreveta i obljubio svaki prstić. Besprekorna pedikura. Još sam tvrđi i spremniji. Pozvala me rukama na sebe.
„Jebi me polako. Nežno.“
Nežno sam zabadao koplje do samog vrha i izvlačio ga na ivicu ispadanja. Ruka joj je bila spremna kako bi ga vratila u tu vitešku igru jer šta je vitez bez svog…..
Ugrizla me za usnu. Ponovo sam zaljuljao sobu.
„Ti…. nemoj ponovo ću….. ajde jebi…. jebi me“, raširila je noge, nokte mi snažno zarila u ramena i spremila se podariti mi još jedan *azam.
„Smiri me…. odlepiću“, šaptala je gledajući me u oči i tražeći moja usta.
Ponovno. Naslonio sam se na krevet iznad nje. Nije se pomerala. Prebacila je svoju nogu preko moje. Odmarao sam. Odjednom.
„Sad ću ti pokazati.“
Ustala je i napala mi kurac. Grebala je noktima, ljubila, uvlačila u svoja medna usta i svakim novim pokretom me udaljavala od ovozemaljskog života.
„Nina molim te….“, rukom mi je zapušila usta zlobno se nasmijavši.
Eruptiraću snažnije od najjačeg gejzira. Vrata pakla su se otvarala. Morao sam prekinuti.
Grubo sam je odmakao i bacio na leđa. Nije se ni snašla, a već je dobijala novu porciju. Rukama mi je stisla obraze, zarežala nakon svakog novog uboda. Izvadio sam kurac, a Nina ga za tili čas prihvati i poče snažno drkati. Disao sam punim plućima i kupao njeno telo toplim semenom. Uzdisajima zadovoljstva je ispratila svaku lokvicu koju bih joj podario na stomačiću, grudima i vratu. Razmazati i polizati prste. Uobičajena procedura. Bacila mi se oko vrata, oborila i legla na mene.
Obraz uz obraz. Disali smo u tišini. Odjednom se podigla i prodrmala me.
„Ljubavi, komarac“, rekla je i namestila se da oslušne.
„Ma ne verujem“, odgovorio sam i odhuknuo.
„Kažem ti, čulo se zujanje.“
„Nina u ovo doba često zuje vibratori ili wandovi, posebno u našoj blizini. Pogledaj kako polako opada napon struje u celoj ulici.“
Nežno me pljusnula po licu.
„Odsviraj i otpevaj mi jednu pesmu, neku našu“, zamolila je.
„Možda je kasno za svirku i pesmu.“
„Samo jednu, za nas dvoje.“
Ustala je. Naslonio sam se na zid do kreveta, obrisao ruke peškirom i uzeo gitaru.
Čekala je na krevetu. Prepoznavši melodiju zaustavila me.
„Stani, idem po nešto.“
Otvorila je vrata mog dela ormara, uzela ga i okomotala se njime. Stopio se uz njeno golo telo.
Počeo sam.
„ Ja sam bio pogrešan….“
Ako i probudimo nekoga neće se valjda ljutiti. Nije ovo tako loše. Njihala se na krevetu i gledale me pogledom punim ljubavi što je doprinelo tome da profulam koji ton. Kasno je. Dan je bio….sadržajan. Posljednju strofu je pevala zajedno sa mnom.

„Kapi s oboda,
sada padaju na uže i gun,
ja sam slobodan,
neka s moga vrata viori šal od svile….“

Zadnju nekoliko puta.
Pevušeći i dalje se njihala bez obzira što sam ja prestao svirati i pevati. Prestao postojati. Bio sam u njoj. Jedno s njom. Baš kao i taj šal oko njenog vrata. Sišla je s kreveta i uvukla mi se u krilo. Kraj uha.
„Nina, izgleda da je komarac.“
„Ma sereš“, podigla je pogled.
„Stvarno.“
„Idem piškiti, a ti ga se reši, možda te opet malo nagradim kad se vratim“, ustala je i izašla.
„Reši se nje“, rekao sam glasno.
Niko me nije čuo. Pojačao sam svetlo.
„Devojko sad smo sami ja i ti. Za*i baš morala stati na taj zid, ta tek smo okrečili.“
Promašio sam. Verovatno namerno.

….to be continued…